Saveti

Kako stolarija štedi kućni budžet?

Zamenom stolarije do uštede energije

Zamena nedovoljno kvalitetnih prozora na stambenim objektima mogla bi dovesti do uštede približno 6% od ukupne potrošnje energije na nacionalnom nivou. Jasno je šta bi to predstavljalo u godišnjim energetskim bilansima i šta bi značilo za smanjenje obima izgradnje novih energetskih objekata.

Ovaj tekst se odnosi na obrazlaganje predloga za uvrštavanje još jednog domaćeg proizvoda – fasadne stolarije – u paket mera Vlade RS za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, koja bi se, pored automobila, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, podnih obloga i kućnih aparata, mogla kupovati uz pomoć subvencionisanih potrošačkih kredita građana. U njemu ćemo pokušati da objasnimo kako bi prihvatanje ovog predloga bilo višestruko korisno za sve učesnike i za nacionalnu ekonomiju u celini. Građani bi fasadnu stolariju mogli nabavljati pri izgradnji novih objekata ili, što je mnogo važnije u ovom predlogu, pri zameni stare fasadne stolarije u cilju uštede toplotne energije.

U svojim stanovima živi 82% vlasnika i upravo na njih treba usmeriti kampanju i ostvariti ciljeve o kojima je ovde reč.

Prema istraživanjima, neophodna je zamena prozora na bar 75% stanova u kojima žive vlasnici ili na: 181.206.000 x 0,82 x 0,75 ≈ 111.441.690 m2 stambene površine;

Površina prozora (po propisima je 1/7 od površine podova prostorija za boravak – usvojili smo 1/9 površine stana) za zamenu bi, pri tome, ukupno iznosila: 12.382.410 m2.

Za cenu novih prozora od samo 120 €/m2, ukupna vrednost prozora koje bi trebalo zameniti bi bila: 1.485.889.200€.

U vreme nastupajuće ekonomske krize, ukoliko bi bila podsticana i subvencionisana zamena spoljašnje stolarije i to na način da se godišnje zameni samo 10% od prethodne pretpostavljene količine, obezbedili bismo uslove da domaća industrija građevinske stolarije ne samo opstane već i da se razvije, jer bi se time za nju obezbedio obim godišnjeg posla od oko 150 miliona €, a dobici za društvo bi bili ogromni.

Gruba procena efekata za uštede energije na nacionalnom nivou, pri tome, je vrlo jasna i izgleda ovako:

- skoro polovina ukupne energije troši se na zagrevanje i hlađenje stanova;
- oko 30% te energije se nepotrebno troši, jer nisu ostvarene uštede koje su dostupne i moguće (fasadni zidovi, prozori, električni uređaji itd.);
- udeo zamene prozora u ukupnim mogućim uštedama je skoro 40%;
- zamena prozora je najbrži i tehnički najlakši način energetskog popravljanja objekata za stanovanje.

Zamena nedovoljno kvalitetnih prozora na stambenim objektima mogla bi dovesti do uštede približno 6% od ukupne otrošnje energije na nacionalnom nivou. Jasno je šta bi to predstavljalo u godišnjim energetskim bilansima i šta bi značilo za smanjenje obima izgradnje novih energetskih objekata.

Osim ušteda energije koja je višestruko korisna i za pojedinačnog korisnika (cena grejanja i hlađenja), i za celokupnu zajednicu (uštede energije na nacionalnom nivou), a i za globalni nivo zaštite sredine u svakom pogledu, postoje i objektivni kriterijumi svakog pojedinačnog korisnika za donošenje odluke o vremenu i načinu zamene prozora na stanu ili zgradi, a to su:

- poboljšanje termičkih osobina prozora stvara prijatniju atmosferu prostora u stanu, jer su zimi mnogo prijatnije toplije fasadne površine;
- nema promaje i velikih gubitaka kroz zatvorene, a nezaptivene prozore;
- nema pojave kondenzata na staklu i profilima;
- zamena prozora podrazumeva i primenu savremenih termo-izolacionih stakala, što presudno doprinosi velikim uštedama energije.

Postojeće stanje

Međutim, trenutni – prilično jednostran i na volšeban način nametnut javnosti – pogled na rešavanje ove situacije, izgleda krajnje jednostavno i ubedljivo. Sledeći tekst, koji je preuzet iz štampe, takav pogled najbolje ilustruje i on ne predstavlja izuzetak u bilo kom pogledu:

„Zamenom prozora se toplotni gubici mogu umanjiti i za polovinu, a investicija se isplaćuje u periodu od tri do pet godina. Ugradnja savremene aluminijumske stolarije u trosobnom stanu koštaće vas između 1.200 i 2.000 €, u zavisnosti od kvaliteta i veličine staklenih površina u stanu. Ušteda se ostvaruje kroz mesečne račune, ukoliko se grejete na struju, gas ili čvrsto gorivo, ali ne i ako u stanu imate centralno grejanje, jer se ono plaća po kvadraturi, a ne po potrošnji. U tom slučaju će vam zamena prozora omogućiti toplije stanove, a na manje račune ćete sačekati sve do ugradnje kalorimetara."

Zaključak je jasan:

Ako odmah i bez razmišljanja zamenite vaše stare i propale prozore – novim od aluminijumskih profila – uštedećete i do 50% na grejanju, a investicija će vam se isplatiti za 3 do 5 godina.

Kao i u mnogim drugim slučajevima i ovde se radi o površnim analizama, olako usvojenim zaključcima i preporukama bez argumenata. Ali, zbog prethodno iznesenih brojki i ne čudi agresivnost nastupa stranih proizvođača PVC profila koji bi želeli da maksimalno povećaju svoj udeo na segmentu tržišta na kome se u narednih desetak godina očekuje ozbiljan obim posla.

Problem najvećeg učešća PVC profila za fasadnu stolariju je bio prisutan i u zemljama zapadne Evrope. Međutim, ozbiljni problemi primene PVC profila, a naročito ogromni troškovi njihovog uklanjanja posle eksploatacije zbog rigoroznih propisa o zaštiti životne sredine, u tim zemljama su već relaksirali situaciju i doveli do ravnomernije raspodele poslova na tržištu.

Ne ulazeći mnogo u tehničke karakteristike i detalje kojima se analiziraju razlike i prednosti pojedinih vrsta materijala za prozore, prvo treba naglasiti da ni jedan materijal nije idealan i da svaki ima i prednosti i nedostatke. Moramo, međutim, istaći da je drvo do sada najviše korišćeno, dok za ostale materijale nemamo čak ni dovoljno dug period šire upotrebe.

Znamo isto tako da se drvo može popraviti i doterati na licu mesta, dok za PVC profile (za koje se kaže da „nema održavanja"), to je vrlo teško, skoro nemoguće. Zatim, od svakog materijala se prave i dobri i loši prozori. Sigurni smo da je period proizvodnje loših drvenih prozora za nama. Suprotno tome, na neuređenom tržištu, kakvo je naše, sve je više falsifikovanih profila i loših prozora od PVC profila, kojima se upravo kompromituje svaki napor da se načini neki ozbiljniji iskorak u ovoj oblasti.

Napominjemo takođe, da se kod nas u proizvodnji prozora od PVC profila ostvaruje izuzetno mala dodata vrednost (oko 5%), jer se koriste formirani uvozni profili, uvozni okovi, uvozno staklo i zaptivke, pa je vrlo malo učešće sklapanja i ugradnje u ukupnoj vrednosti prozora. Za drvene prozore, čija je proizvodnja takođe delom zavisna od uvoza, u proizvodnji i montaži se ostvaruje dodata vrednost od 35-40%. Kvalitetni drveni prozori mogu da se proizvode samo u tehnički opremljenim pogonima i sa obučenom radnom snagom. Proizvodnja i ugradnja drvenih prozora bi mnogo više valorizovala domaću sirovinsku bazu, porezi bi pri tome bili mnogo veći, broj zaposlenih i njihova primanja bi predstavljali značajan segment domaće drvne industrije, naročito u poželjnom delu finalizacije.

Zbog prethodnog smatramo da je potrebno da se fasadna stolarija najpre uvrsti u Vladin paket mera, a da se paralelno sa tim pokrene i desetogodišnji program zamene fasadne stolarije na postojećim stambenim objektima. Za razliku od kampanja u kojima je na javnim objektima u proteklih desetak godina izvršena zamena fasadne stolarije, najvećim delom PVC profilima, ovaj program bi morao da se vodi sa jasnom argumentacijom i sa ciljem da se i u kriznim vremenima, uz ograničene resurse, za duži period ostvari maksimalna korist za nacionalnu ekonomiju. Ovo je potrebno uraditi i zbog toga što će naša industrija građevinske stolarije pored svih drugih problema koje ima na putu do stranih tržišta uskoro dobiti još jedan problem.

Naime, uvođenjem CE znaka za prozor kao proizvod, koji će u zemljama Evropske Unije biti obavezujući od 01.02.2010. godine, stvoriće se još jedna, skoro nepremostiva, barijera za izvoz. U tom smislu neophodno je da se brzo i efikasno primene tuđa brojna iskustva u ovoj oblasti, jer nema smisla da se rešenja odlažu do izrade i usvajanja brojnih studija i strategija na ovu temu, kao da je za to potreban poseban naučni doprinos za konkretne tehničke zahteve i inženjerska rešenja. Samo se u prazno troše i vreme i pare.

Da bi sve moglo da se pokrene i da se obezbedi odgovarajuća tehnička infrastruktura za sprovođenje programa, neophodno je da se donesu propisi kojima će se urediti tehnički uslovi za izbor, ugradnju i korišćenje fasadne stolarije. Oni bi bili zasnovani na savremenim evropskim propisima i standardima od kojih je deo već usvojen i kod nas.

Odmah treba da se donese i usvoji pravilnik za vrata i prozore, kojim bi se definisale obaveze proizvođača u vezi primene i provere proizvoda prema standardima, kao i edukacija građevinara da koriste tehnički ispravne elemente.

U taj posao treba da se uključe Šumarski fakultet, Zavod za standardizaciju, klaster drvoprerađivača, IMS i sami proizvođači. Ovaj posao treba da se završi za nekoliko meseci kako nas po ko zna koji put situacija ne bi iznenadila i zatekla nespremne.

Izvor: Aluminijum i PVC magazin